- Predstava Lopuže
- Utorak 19.11 u 20h
- Po komadu Branislava Nušića
- Kartu preuzeti na blagajni svakog radnog dana od 18:30-20h
LOPUŽE
Tekst: Branislav Nušić
Adaptacija: Velimir Mitrović i Boško Puletić
Ova je adaptacija sačinjena upotrebom scena, fragmenata i citata iz Nušićevih komedija: „Pokojnik“, „Dva lopova“, „Gospođa ministarka“, „Ožalošćena porodica“, „DR“, „Sumnjivo lice“ i „Svinja“.
Adaptacija: Velimir Mitrović i Boško Puletić
Ova je adaptacija sačinjena upotrebom scena, fragmenata i citata iz Nušićevih komedija: „Pokojnik“, „Dva lopova“, „Gospođa ministarka“, „Ožalošćena porodica“, „DR“, „Sumnjivo lice“ i „Svinja“.
Reditelj: Velimir Mitrović
Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Danica Rakočević
Kompozitor: Branislav Pipović
Lica:
- Gospodin – Lepomir Ivković
- Gospođa – Vesna Paštrović
- Dr. Mladen Đaković, lopov – Srđan Karanović
- Milence, Gospođin ljubavnik – Žarko Stepanov
- Ana, sobarica Gospođina – Iskra Brajović
Potreba za adaptacijom nekog dramskog teksta obuhvata uvek različite ideje, ambicije i želje. U našem slučaju uticala je želja da se na scenu popnu „Dva lopova“, jednočinka Branislava Nušića.
Kako je njegova „mala komedija“, nastala 1919 godine, ispunjavala oko pola časa pozorišnog trajanja, adaptatori su se poduhvatili mukotrpnog posla da isčeprkaju u obimnom Nušićevom komediografskom opusu one motive kojima bi se, kombinovanjem i dopunjavanjem, pomoglo proširenje osnovne teme ovog autorovog dramoleta.
Pošlo se od premise da je sam Nušić u svom stvaralaštvu koristio slične ideje, motive, čak iste ličnosti pod drugim imenima – u komponovanju različitih dramskih situacija. Tako se poseglo za odlomcima (scenama, fragmentima, citatima), za spajanjem likova i povezivanjem scena iz njegovih: „Pokojnika“, „Dva lopova“, „Gospođe ministarke“, „Dr“, „Sumnjivog lica“…
U radu su se pojavile dramaturške linije koje nisu postojale u navedenim delima, pa se pribeglo popunjavanju nedostajućih scena novim replikama. Velikom pažnjom postignuto je da se ta mesta saobrze, Nušićevim stilom, postojećim scenama. Obogaćeni su karakteri, komične situacije i suštinska linija Nušićeve dramaturgije.
Vodilo se računa da se nigde ne povedemo iskušenjem da osavremenjavamo i dodatno aktuelizujemo njegove moralne stavove i dramska rešenja. Zadržano je vreme, pojmovi i stil 1937, godine nastanka „Pokojnika“.
Pošlo se od premise da je sam Nušić u svom stvaralaštvu koristio slične ideje, motive, čak iste ličnosti pod drugim imenima – u komponovanju različitih dramskih situacija. Tako se poseglo za odlomcima (scenama, fragmentima, citatima), za spajanjem likova i povezivanjem scena iz njegovih: „Pokojnika“, „Dva lopova“, „Gospođe ministarke“, „Dr“, „Sumnjivog lica“…
U radu su se pojavile dramaturške linije koje nisu postojale u navedenim delima, pa se pribeglo popunjavanju nedostajućih scena novim replikama. Velikom pažnjom postignuto je da se ta mesta saobrze, Nušićevim stilom, postojećim scenama. Obogaćeni su karakteri, komične situacije i suštinska linija Nušićeve dramaturgije.
Vodilo se računa da se nigde ne povedemo iskušenjem da osavremenjavamo i dodatno aktuelizujemo njegove moralne stavove i dramska rešenja. Zadržano je vreme, pojmovi i stil 1937, godine nastanka „Pokojnika“.
Lica:
- Gospodin – Lepomir Ivković
- Gospođa – Vesna Paštrović
- Dr. Mladen Đaković, lopov – Srđan Karanović
- Milence, Gospođin ljubavnik – Žarko Stepanov
- Ana, sobarica Gospođina – Iskra Brajović